Чезнем за мирисом шуме после кише, за коленима зеленим од клечања у трави. Чезнем за осећајем топлог мајског сунца, за мирисом лала чије је семе случајно ту донео ветар. Чезнем за ломљењем младог, хрскавог лука под зубима, за осећајем иверице забијене у кажипрст. Чезнем за додиром свеже траве под босим ногама, за хладом погрбљене брезе. Чезнем за данима проведеним на јабуковом дрвету.
Чезнем за собом…
Вукадин Филиповић VIII1