Сплетом околности завршио сам у Ужицу. Сив град, сиви људи. Сви гледају ка тлу док им потиљке купа прљава киша. Сви гледају ка тлу, као да не желе да виде сивило над градом које називају дан. Као да знају да има нечег бољег
Read MoreСплетом околности завршио сам у Ужицу. Сив град, сиви људи. Сви гледају ка тлу док им потиљке купа прљава киша. Сви гледају ка тлу, као да не желе да виде сивило над градом које називају дан. Као да знају да има нечег бољег
Read MoreСплетом околности завршио сам у Ужицу. Сив град, сиви људи. Сви гледају ка тлу док им потиљке купа прљава киша. Сви гледају ка тлу, као да не желе да виде сивило над градом које називају дан. Као да знају да има нечег бољег
Read MoreУчионица пуна као кошница, а испред свих наша учитељица, смешка се и гледа. У једном оку види се сјај, а у другом као да пише: „Дошао је крај!“ И они насмејани данас мирно седе, и чује се мува у лету. Образи наши бледе и сви осећамо
Read MoreУчионица пуна као кошница, а испред свих наша учитељица, смешка се и гледа. У једном оку види се сјај, а у другом као да пише: „Дошао је крај!“ И они насмејани данас мирно седе, и чује се мува у лету. Образи наши бледе и сви осећамо
Read MoreУчионица пуна као кошница, а испред свих наша учитељица, смешка се и гледа. У једном оку види се сјај, а у другом као да пише: „Дошао је крај!“ И они насмејани данас мирно седе, и чује се мува у лету. Образи наши бледе и сви осећамо
Read More